RUKOMET - MEŠAVINA DINAMIKE I MISAONE IGRE

11.09.2021

Intervju sa Nikolom Jocićem, trenerom rukometnog kluba „Crvena zvezda“

Nikola Jocić, ima 28 godina i radi kao trener u rukometnom klubu Crvena zvezda. Rukomet je zavoleo jer je jedan od dinamičnijih sportova u kome se veoma ceni i njegova misaona komponenta. Pored sporta voli muziku i uživa dok svira gitaru. Razgovarali smo sa njim o popularnosti rukometa, treninzima, kao i o samom rukometnom klubu „Crvena zvezda“.

Kako je izgledao vaš prvi susret sa rukometom i zbog čega ste zavoleli ovaj sport?

Prvi kontakt sa rukometom sam imao sa 11 godina, u svom rodnom Prokuplju, a prve rukometne korake sam napravio u rukometnom klubu „Topličanin“, na poziv svojih vršnjaka iz razreda. Rukomet sam zavoleo kada sam prvi put osetio rukometnu loptu i odmah sam znao da je to rekvizit koji želim da bude uz mene i prati me kroz život. Od tada sam po kući redovno imao go u sobi od drvenog stola na kojem sam vežbao šut i zamišljao sebe kako to izgleda pod svetlima velikih scena. Tako je sve počelo i dan danas ljubav prema njemu traje!

Rukomet mi se posebno dopao zbog svoje dinamičnosti. Suština je u brzini kojom vrhunski igrači donose odluke na terenu. Bodiroga je jednom rekao „Rekli su mi da sam najsporiji igrač, kada su napad skratili na 24 sekunde, opet sam davao najviše poena i bio najbolji igrač“, suština je zapravo biti misaono najbrži. Zbog toga generalno volim sport, a posebno mesto je rezervisano za rukomet.

Koliko je rukomet zahtevan sport i šta u njemu predstavlja najveći izazov?

Rukomet je jedan od zahtevnijih i dinamičnijih sportova. Moderan rukomet zahteva izdržljivost, fizičku i misaonu snagu. Zahteva dosta odricanja ukoliko neko želi ozbiljno da se bavi ovim sportom, baš kao i svi ostali vrhunski sportovi. Kada se navedu, sve stavke ipak ostaju po strani, kada se na terenu pokaže ljubav prema ovom viteškom sportu.

Kako ocenjujete popularnost ovog sporta u našoj sredini?

Definitivno je to nešto na čemu bi trebalo raditi. Rukomet je decenijama, nakon generacije vrhunstkih igrača čije su pojave i utakmice punile Pionir (Nenad Peruničić, Dragan Škrbić, Dejan Perić, Žikica Milosavljević, Nedeljko Jovanović i drugih koji su imali vrhunske karijere a pre svega bili kvalitetni ljudi), bio zapostavljen i bez većih ulaganja. Kako istorija podseća, mi smo kao nacija oduvek bili u vrhu što se tiče dvoranskih sportova. Rad sa mladima je najvažniji, izgubljeno ne možemo vratiti, ali u stvaranju novih igrača koji će sa ponosom nositi dres kluba i reprezentacije  možemo iskoristiti i dati šansu novim nadama da vrate ono što nam je uvek pripadalo, a to je da se uvek trudimo iz dana u dan da budemo najbolji!

Kako izgleda klasičan trening koji je važan za uspeh u ovom sportu?

Osnovni trening u radu sa mladima mora biti zasnovan na osposobljavanju za sport i fizičkoj aktivnosti, radu na motorici kao preduslovom za bavljenje vrhunskim sportom. Bitno je i da igrači misaono budu brzi (to se postiže kroz razne igre). Motivacija je takođe jedna od glavnih, psiholoških karakteristika. To se sve postiže prevazilaženjem izazova kroz dosta uloženog truda.

Koje bi uslove za razvoj ovog sporta u Srbiji trebalo poboljšati?

Infrastruktura je glavni problem. Mali je broj dvorana, pa  gotovo sve školske ne ispunjavaju uslove. Kada se priča o sistemu, onda i sam sistem traži odgovarajuće uslove za rad.

Da li ste oduvek želeli da budete deo „Crvene zvezde“ i šta ona za Vas predstavlja?

S obzirom da imam mlađeg brata i da smo uvek bili na različitim stranama što se ljubavi prema klubu tiče, takmičenje je uvek bilo Zvezda-Partizan, najviše ljubavi i strasti je bilo kada se boriš za ono što voliš i do čega ti je stalo. Jedan po jedan deo svog sna živim i uživam u svakom trenutku, radim ono što volim u klubu koji volim!

„Crvena zvezda“ je ime koje se sa ponosom nosi. Prilika koja se dobije da se za ovaj klub radi je jedinstvena i treba je maksimalno iskoristiti. Da bi čovek bio uspešan mora sve što radi da voli. Zvezda je život, sve ostalo su sitnice!

Šta još niste postigli sa Crvenom zvezdom, a želite?

Definitivno je to titula sa igračima koji su iz naše omladinske škole, igrači sa kojima radim i koji bi trebalo da budu srce i duša našeg kluba! Titule i slavlje sa navijačima - to su trenuci koji večno žive.

Gde vidite sebe za 15-20 godina?

Kao porodično ostvarenog čoveka, to je ipak ono zbog čega živimo, nekog ko će nas naslediti. Prava svrha života jeste posvetiti ga nečemu što će nas nadživeti!

 

 Zvanični instagram nalog mlađih kategorija rukometnog kluba Crvena zvezda РК Црвена звезда МК

 

Author of text FBR team

Author of text: Apelic Saska


Ostavite prvi komentar

    Komentari i odgovori

    The photos shown on this blog do not belong to the blog's author, except the ones that were personally shot.Please note that this blog is purely for entertainment purposes only. All images used on this site belong to their respective owners. The images are only used on this site for commenting purposes and I claim no ownership to them.If there is an image you do not want displayed on this site, feel free to send me an email.