Crveni ruž
17.08.2020
Kažu da je jedini pravi i veran pratilac žene – karmin. Mnoge mogu na ulicu da izađu bez novca, ali ne i bez karmina. Ruž je kroz istoriju bio simbol lepote, zatim veštičarenja i prostitucije, pre nego što je postao simbol glamura i elegancije.
U Mesopotamiji, žene su mrvile kamen kako bi dobile crvenu boju kojom bi bojile usne. Ni Egipćanke nisu otišle mnogo dalje od njih - crvenu boju su pravile od joda i broma, ali ovo je dovodilo i do smrti koja se zvala “Kiss of Death”, jer su toksini iz ovih komponenti izazivali trovanje žena, ali i onih koji su se ljubili sa njima.
U srednjem veku, islamski trgovci su usavršili tehniku pravljeja ruževa, međutim na tlu Evrope ruž nije u to vreme bio toliko omiljen kao na istoku jer je crkva zabranjivala korišćenje bilo kakvih boja za usne. Bojiti usne se smatralo zločinom koji je dovođen u vezu sa veštičarenjem i prostitucijom
Nepopularnost bojenja usana nije dugo tralaja, Elizabeta I je u modu uvela crvenu boju za usne. U njeno vreme bio je moderan izgled Snežane iz bajke o Snežani i sedam patuljaka – beo ten i jarko crvene usne. Elizabeta je toliko volela da boji usne u crveno da je naredila da joj oboje usne i kad bude umrla.
Početkom 18. veka upotreba svih kozmetičkih sredstava pa i boja za usne proglašena je neprihvatljivom za “pristojne žene”, ponovo je povezana sa prostitucijom i smatralo se da samo siromašne žene i žene lakog morala sebe ulepšavaju na ovaj način. Zanimljivo je da je Britanski parlament 1770. godine usvojio zakon po kome je brak mogao biti poništen ako se utvrdi da žena koristi neka kozmetička sredstva ili da ih je koristila pre venčanja.
Dok je u Engleskoj šminka bila zabranjena, naročito crveni ruž za usne, u Francuskoj su žene iz viših slojeva koristile različite kozmetičke preparate jer se prirodan izgled bio povezan sa nižom klasom, prostitutkama i ženama koje su radile, smatralo se nepristojnim da se žene iz viših slojeva pojave u društvu bez šminke.
Francuski brend Guerlain prvi je krajem 18. veka predstavio karmin čiju je osnovu činio loj jelena i, konačno, od 1920. godine, žene su sve više koristile karmin zahvaljujući nemim filmovima. Naime glumice u ovim filmovima su koristile crvene ruževe kako bi naglasile svoje usne u crno belim filmovima.
Elizabet Arden upisala se u istoruju ženske kozmetike 1910. godine kada je na tržište izbacila crveni karmin. Tih godina žene su masovno koristile crveni karmin koji je simbolizovao nezavisnost žena, ali i izazov i beg od stavova koji su još uvek vladali - da samo žene slabijeg morala koriste crveni karmin, koji je u odnosu na ostale nijanse i do danas ostao simbol moći.
Nakon velike ekonomske krize, tridesetih godina prošlog veka, crvene usne su predstavljale simbol otpora. Istraživanje sprovedeno u tom periodu u Americi, pokazalo je da 58% žena, uprkos teškim ekonomskim uslovima ima najmanje jedan ruž za usne i u to vreme kozmetička industrija je napredovala bolje od nekih drugih grana. Kada su muškarci otišli u rat a žene ušle u fabrike, ruževi za usne su im, jer su zarađivale, postajali dostupniji i bilo je sasvim normalno videti ženu u radničkom kombinezonu, ali sa crvenim karminom na usnama.
Pedesetih godina prošlog veka, holivudske glumice kao što su Rita Hejvort i Merilin Monro, zauvek su postavile temelje crvenim ruževima. Crveni karmin je odjednom postao simbol glamura, prefinjenosti i senzualnosti.
Šezdesetih godina, sa pojavom hipi pokreta, u modu ulaze i druge nijanse karmina. Nije bilo neobično videti ženu sa narandžastim, ljubičastim, plavim ili zelenim usnama ali crveni ruž je ostao klasik.
Crveni ruž za usne ostao je jedinstven!
Author of text: Denic Saska
Ostavite prvi komentar