Devedeset sekundi

Ti staneš u devedeset sekundi mašte. U kojih stane nešto godina što smo propustili. Ili imali. Ali nedovoljno da ne tražimo maštu da upotpuni sve što nismo.

Deluje lako, kada pričaš o svemu što znaš. I deluje još lakše, kada ne moraš izmišljati. Ali ljubav ne bi bila to što jeste da je toliko prosta. Baš zato što sam te voleo više posle grešaka. Baš zato što sam mislio da si sve što život može da ponudi. I ponudila si više. I, baš zato što si došla kada sam osustajao od svega što tražim, jer sam prestajao da verujem.

Pomisliš da je vrza potreba za pregršt stvari. Stvari koke su najmanje stvari, zapravo. Dok ne naučiš da je sasvim dovoljno da si tu. I gola. Rekao bih samo gola, ali, šta to vredi, ako nisi tu? Možda zato i imate "onih" 7 dana u mesecu. Koji kod nekih devojaka traju i do dvadeset pet. Tako mi kažu, nije da sam proveravao. Pa pomisle da si baksuz, kada kažem da se to kod tebe ne razlikuje. Ali, na moju sreću, tvoje raspoloženje ide od dobrog ka boljem. Loša do sada nisu imala gde da se zaustave.

U devedeseet sekundi stane trejler za film. Gde nabacaju sve zanimljivo, a u ostalih devedeset minuta ne bude ništa. Zato ljudima ne verujem, kada pričaju loše o nekom drugom. Možda nisu stigli sve da vide? I, i dalje se smejem, kako mi je bilo smešno što ljudi vode dnevnike. A dnevnik mog života je priča o tebi. Devojci za koju bi se zakleo da čeka da je zovu, a ona zapravo zove. Devojci koja ne deluje kao da uopšte priča, a zapravo ne zatvara.

Toliko toga može da stane u devedeset sekundi, ali ni približno ne predstavi sve što zapravo jeste. Mi smo se upoznali za manje od toliko. Za manje od minuta sam osetio da sa tobom nešto mpže biti. Iako mi je bilo potrebni više od par meseci da ti to i dokažem. Sada će godina.peta ili šesta, ko ih više broji... kako, ma znaš već...

Dzoni

Author of text: