I sa pogrešnima ste na pravom putu

I sa pogrešnima ste na pravom putu. Verujte. Da svaki trenutak života bude savršen, mi postanemo slabi. Kada naiđe teže. Dok čitam o ljubavi, lako razaznajem uopšteno i životno. Stvarmo i lažno. Pa se tu postavi pitanje. Ljubav. I zaljubljenost? Gde je granica između voleti i biti lud za nekim? Čekaj, pa to je valjda isto... reklo bi se. Voleo sam i kad nisam bio lud. A ludeo sam kada nisam voleo. Sasvim je jednostavno. Ako doživiš.Moram dobro da razmislim. Kada pitaju gde zaljubljenost prestaje, i počinje ljubav. Da li uopšte zaljubljenost u ljubavi nestane? Nekad. Ako ne ostaje, zbog čega prestaje?Zar je bitno zbog čega se išta dešava? Pogotovo ono dobro. Kad god pomislim da odustanem, ja se setim. Koliko sam se nadao nekome. Koliko sam čekao da mi jedan dan bude savršen. Tražiš od života dan, a dobiješ godine. Ne znam jesam li zaljubljen i ne pitam se gde mi je to nestalo. Zamislim da je nema i uhvati me frka. Kao prva prevrtanja želudca kad sam pomislio da ću je izgubiti. Ne sme da je nema.Onda sam upoznao tebe. Onda sam upoznao tebe. Onda sam upoznao tebe. Ponovio bih bezbroj puta, pre nego što bih ga uopšte napisao. Pa se nasmejao. Kao budala. Jer ovaj život stvarno ima nekog da ponudi. Da sva čekanja više ne izgledaju uzaludna. Kako sve što sam do tada poznavao, zaboravljam. Jer, kada pomislim na početak lepote, meni to bude prvi korak ka njoj. A stvarno više ne pamtim kako su izgledali svi prethodni. Jedino je bitno da smo produžili zajedno.

Author of text: