Voli, uživaj, nasmej se!

Prišli su kamenom zidiću kako bi na njega seli da uživaju na prvom prolećnom suncu. Iako nije bilo previše toplo, mesta na koje bi sunce padalo bila su dovoljno topla da može da se sedi na otorenom. Bacila je pogled na jedan deo zidića koji joj se učinio čistim i par sekundi pre nego što je sela ugledala ja na njemu tri šarena papirića. Svaki je bio različite boje. Bili su jedva veći od šibice, ali širi. Boje su joj odmah privukle pažnju. Uzela ih je u ruku i u momentu kada je sela ugledala je i natpise na njima. Na svakome je bilo po nešto. Voli. Uživaj. Nasmej se. Da li zbog toga što je i on bio u tom društvu, tek, te reči je shvatila kao poseban znak. Crvena boja govorila je "voli ga", zelena, poput trave, vikala je "uživaj u svakom provedenom trenutku", baš kao što se uživa u zelenilu i prirodi, a narandžasta, jedva tamnija od sunca - "nasmej se kao što se sunce smeši ovom proleću". Pogledala je u njegovo nasmejano lice i celu figuru koja se utapala u zelenu pozadinu prirode u parku u kome su se nalazili. Crveno je bilo ono što je kucalo u tom trenutku, i samo je ona mogla da ga čuje. Osmeh nije izostao i tada je odlučila - samo će ga voleti, uživaće u njegovom prisustvu i smejaće se kad god može. Kada je došla kući, papiriće je prikačila na držač za ceduljice i stavila ih na policu kako bi je podsećali na taj čaroban dan i trenutak kada je dobila poruku života. Ono što se među njima jeste ili nije dogodilo, nije ni važno za ovu priču. Važna joj je postala činjenica da je, iako mnogo godina kasnije, shvatila značenje poruka. Voli život, uživaj u njemu, svemu nasmej se. To je suština. Sve drugo je zabluda. A on? On je bio samo jedan od mnogih koje je nekad volela, u čijem prisustvu je uživala, sa kojim se smejala.

Author of text: