Boris Režak o putu, emociji i pesmi „Poruka za nju“: Razgovor koji inspiriše

O karijeri, strpljenju i kasnom uspehu

• Kažu da uspeh nikad ne kasni, ali vi ste ga baš pustili da se zadrži na putu. Kako danas gledate na to što je vaš „veliki proboj“ došao posle toliko godina rada? Da li vam je draže što ste do vrha stigli – polako, ali sigurno?

Verujem da se sve dešava kada za to dođe vreme. Nije to neka slučajnost već verovatno sam trebao neke žvotne stvari prvo da prođem i iskusim. Mene, ono što se u današnje vreme smatra uspehom, ne zanima nešto, sve što želim je da se moja muzika čuje i da živi.

• U jednom periodu ste se povukli sa scene, a onda se vratili jači nego ikad. Šta se promenilo – vi, muzika ili publika? I postoji li onaj trenutak kad ste sami sebi rekli: „E sad dosta, idem do kraja!“

Da, doneo sam odluku da ostavim neki trag u muzici na koji će moja deca, porodica, prijatelji biti ponosni. Da muzika koju godinama stavljam ispred sebe, ostane i posle mene.

•  Koncert u Sava Centru – san svakog muzičara. Kako ste se osećali kad su se svetla ugasila i aplauz utihnuo? I da li je stvarno bilo „sajli i klavira iz podruma“?

Ostaje osećaj ispunjenosti i praznine...ispunjen svime što sam dobio, što mi je publika dala a praznina jer sam dao sve što imam. Emocije se mešaju, na maksimumu su i na minimumu. I tako svaki put i sve bih opet ponovo. I biće ponovo...

O doslednosti, muzici i inspiraciji

• Nikad niste išli linijom manjeg otpora. Kako uspevate da ostanete dosledni sebi kad je brza slava svuda oko vas?

Ako te slava ne interesuje, ako znaš šta želiš, ko si, onda uvek ostaješ veran onome u šta veruješ. Nije lako u današnje vreme prepoznati prave vrednosti ali isti se pronalaze pa tako i moja publika i ja...

•  Odrastali ste uz klavir, profesora oca i puno discipline. Je li to značilo da ste morali da vežbate dok su drugi igrali fudbal? I da li je vaš otac više bio strog dirigent ili tihi saveznik?

Ne, potpuno je suprotno. Mene tata nikada nije terao da sviram. Sam sam uzimao instrumente i učio. Imao sam ogromnu želju da naučim. 

• Kažu da ste veoma porodičan čovek. Koliko vas je roditeljstvo promenilo – i kao čoveka, i kao muzičara? Da li vas deca nekad „spuste na zemlju“ iskrenim komentarima tipa: „Tata, ovo ti baš i nije hit“?

Da, znaju da iskomentarišu nešto tog tipa ali isto tako često i pohvale. Klinci su surovo iskreni pa te nekada zateknu sa nekim komentarom. Sigurno je da su me promenili, naravno na bolje. Mom životu su dodali tačku na I. Životu su dali svrhu i smisao...tako i mojoj muzici.

Porodične vrednosti i brat Dario

• Vaš brat Dario ima posebno mesto u vašem životu. Koliko vas je on naučio jednostavnosti i strpljenju? 

Svako ko u porodici ili okruženju ima osobu sa posebnim potrebama zna koliko je za sreću malo potrebno. Samo da smo zdravi... Ko nema ta najdivnija bića u svom okruženju, od srca bih preporučio da kada ih sretne negde na svom životnom putu, zastane, provede neko vreme sa njima i pokloni se životu. Stvari su vrlo jednostavne...

• Kada Vas tata nazove posle koncerta, da li prvo ide čestitka ili konstruktivna kritika? I da li vam je ikad rekao ono legendarno: „Sine, lepo, ali može to i bolje“?

Prvo kaže BRAVO SINE! Bio si odličan... Uvek je to neki kompliment. A nekada kasnije, kada prodje neko vreme, u nekom neobaveznom razgovoru zna da uputi neku konstruktivnu kritiku. 

Nova pesma – “Poruka za nju 

• Nova pesma „Poruka za nju“ zvuči kao da je napisana iz dubine duše – da li ste zaista slali neku poruku, ili je ovo više univerzalna priča za sve koji nisu umeli da izgovore ono što osećaju?

Ovo je poruka podrške, nade za sve koji u dubini duše pate na neki način. Za sve kojima je potrebno da znaju, da im se kaže da će sve biti dobro. I biće... Treba živeti svaki trenutak jer ništa nije gotovo dok sve ne bude gotovo.

• Kažete da je „Poruka za nju“ nastavak vašeg emotivnog putovanja kroz pesme. Da li svaka vaša numera zapravo čini jedno veliko poglavlje – o ljubavi, prolaznosti i pomirenju sa sobom?

Trudim se da moje pesme uvek pričaju neku priču i da kada ih slušate, vi ih ustvari živite, vidite slike, ljude... Sve su one nečije priče i sudbine. Danas moje, sutra vaše.

• Kada prvi put izvedete novu pesmu pred publikom, da li više slušate njih – ili sebe? Po čemu prepoznate da pesma „radi“?

Pesmu moram prvo ja da osetim jer ako je ja ne osećam ne mogu da prenesem njenu emociju. Prava stvar uvek nadje put do ljudi i njihovih srca. Kada dodje njeno vreme...nekada je to odmah a nekada traži vreme. “Poruka za nju” je pesma na koju se naježim svaki put kada je sviram, na koju oči budu pune suza... Nadam se da će je publika doživeti kako je i ja doživljavam, dušom i telom. 

Kratko i duhovito za kraj

• Kada biste danas morali da pošaljete „poruku za nju“ – šta bi u toj poruci pisalo?

Ne, nemoj brinuti, život čine usponi i padovi. Svoja ostani, sve što treba ti oduvek imaš u sebi. I veruj mi, izgubljeno jednom će se vratiti. Sve prolazi, danas živi, sutra tugu pozdravi...

• Ako biste mogli da date savet mlađem sebi iz vremena kada ste tek počinjali – šta bi mu Boris Režak danas rekao?

Samo radi kako osećaš, biće sve kako treba...Na dobrom si putu.

• I najvažnije – da li su vam draži dugi aplauzi ili kratke poruke koje stignu posle koncerta?

I jedno i drugo ima svoju čar, podjednako su mi važni. Zahvalan sam na svakom gestu, rečima podrške koju mi ljudi svakodnevno daju.