5 etoiles de Paris

Udobno smeštena u onu čuvenu zelenu stolicu, opruženih nogu i sa knjigom u ruci, s pogledom na Fontanu Mediči (Jardin de Luxembourg) ... e tamo bih da provedem penziju. Pre toga, valjalo bi doživeti neke romantične momente, u rano nedeljno jutro. Zvuk pljuskanja vode, pačići koji gnjure, sve uokvireno ramom od rustičnih žardinjera i bršljana... Oaza ljupkosti, mira i parčence raja koji vas vodi u neko drugo vreme. Ovde ste „čista aristokratija“, dvorska dama koja je izašla da predahne malo u prirod i bude sama sa svojim mislima.

Ako bih negde trebala da se izgubim, onda bi to bio Musee Rodin sa svojom prelepom baštom. E baš tamo sam se zadesila jednog ranog oktobarskog jutra, pre nego su stigli turisti, te su mi društvo pravile samo očaravajuće skulpture.

Monumentalno zdanje, sa onim karakterističnim visokim prozorima (te se čini da kroz njih svetlost drugačije prolazi da bi što lepše pala na onaj čuveni par ljubavnika) smešteno je u sred velikog dvorišta u kome dominiraju kupasto formirane jelke, koje nadgleda „Mislilac“. Ovo mesto je mir u svom najuzvišenijem značenju; privilegija je biti tako blizu delima Auguste Rodina, ekspresivnim, moćnim... Koliko god da na momente ta bronza i kamen deluju pomalo grubo, na njima se ipak očitavaju najfinije emocije. Honetement, idealno je tamo otići sam. Šteta bi bilo da vam bilo šta skreće pažnju sa sve te lepote. Ovde je sve „zlatni presek“.

Saint Germain des Pres – prosto volim da se izgubim među uličicama ovog kvarta. Ali stvarno izgubim! Uopšte mi ne smeta da po sto puta izbijem opet na onom ćošku i vrtim se u krug. Baš tako je bilo kada sam (mnogo sam pametna pa neću nikog da pitam) tražila moju malu chic džunglu  - restoran „Maison Sauvage“. Sve i da je cliche, ali ružičasta visterija koja se spušta niz zgradu, i prekriva tendu, čini ga ubedljivo najslikaniim. Ovde u vreme ručka mesta nema, ali će sa šarmantni konobari potruditi da što manje čekate na svoj okrugli stočić. Govore „Hvala“ i „Kako si“ na svim jezicima sveta. Idealno mesto za popiti „La petite robe rose“ u sred dana. Onda možete preko puta da u knjižari „Assouline“ kupite neku coffee table knjigu.

Ako mi se ne žuri kući, pa imam vremena da malo posedim, onda me možete videti na klupici ispred meni najlepše zgrade u Parizu – Hotel de Ville. Tu sabiram utiske pre silaska u metro, pošto sam bila u robnoj kući „BHV Marais“ koja je tu, preko puta. 

Uvek me fasciniraju sjajno dekorisanim izlozima, bez obzira na sezonu; sjajan miks detalja za kuću, odeće, aksesoara. Znam da prilično dugo stojim ispred i upijam inspiraciju. Ovaj shopping raj ima taj neki mladalački vibe – akcija, polet, novi brendovi, „štosni“ detalji i neka cool atmosfera, da satima možete lutati a da se osećate kao da ste upali na žurku. Sjajan izbor knjiga iz oblasti umetnosti i pribora za crtanje i slikanje je razlog plus što svaku šetnju po Parizu završim ovde. Kao, skonila se od kiše...

Za kraj – moja prva pariska ljubav  - Fauchon, cafe&patisserie, za čije je fenomenalne poslastice zadužen Francois Daubinet. Moj prvi dolazak u grad svetlosti pamtim po ulasku u ovo chic mesto, u crno-belom izdanju sa pink detaljima. Karakteristično slovo F je taaako fashion. Ovde morate probati kolač u obliku usana, tj poljupca! First kiss in Paris J. Od nedavno, postoji i Hotel Fauchon koji ne možete da omanete jer ima pink tendu a unutra... kuća za Barbiku kojoj je tetka glavna urednica Vogue.

I dok tako šetam mojim pariskim bulevarima, pevušim „Tombe“ koju izvodi Matt Pokora, ovdašnja velika zvezda. A spot je... totalno Pariz! Amoureuse! Et, a bientot.

Autor Nataša Milojević