Lepota će spasiti svet

21.01.2019

Šta je po tvom mišljenju tajna ženske elegancije ?

Žena mora da bude ženstvena, seksi i elegantna. I da bude dama, ona „iz knjige“. Tajna je u odmerenosti, ne-preterivanju, akcentovanju jednog, dva detalja. Elegancija je svest o sebi, svojoj figuri, mestu i vremenu. Au naturel.

Gde pronalaziš inspiraciju?

Mnogo volim da čitam, istražujem, učim, svašta nešto me zanima. U jednom trenutku me oduševi npr. Givenchy beauty kampanja, u sledećem me privuče detalj na felnama autmobila. Pošto sam veliki frankofil, kunem se u Vogue Paris, beskrajno sam zaljubljena u fasade pariskih zgrada i redovno se vraćam stvaralaštvu Thierry Muglera, zbog koga sam i počela da se bavim modom.

Koliko moda utiče na borbu protiv predrasuda, a koliko ih i sama proizvodi?

Modu doživljavam kao slobodu, otvorenost, lepo upakovani hedonizam, jednu od stavki koja će učiniti da lepota spasi svet. Ne treba da opterećuje, a svakako je važan pokazatelj društvenih kretanja. Ne zavisi nam život od nje ali ga čini lepšim.

Mišljenja sam da više utiče na borbu protiv predrasuda i ruši granice nego što ih pravi. Moda je mogućnost biranja, nalaženja onog kosmopolitskog u sebi, otvaranja ka svetu.

Kako bi opisala ženu za koju stvaraš? Njen karakter, ličnost, afinitete, odnos prema modi…

Uf, pa ovo nije teško pitanje. Moja žena je Parižanka. Ona prava, sve i da zvuči malo kao kliše ali mislim da taj neformalni chic, ti vanvremenski komadi poput bele majice, baletanki i trenča nikad neće izaći iz mode. I šiške, ako se ja pitam... Volim žene koje su šmekeri, koje imaju nešto od onog mangupskog, Kaporovskog, koje su teške za definisati, malo nepredvidive, kod kojih strast prevladava nad razumom, koje se dobro snalaze i u man’s world-u i kojima moda služi kao jedan od načina da iskažu sebe i uživaju u sopstvenoj pojavi. I da, moraju  da budu svestrane i svoje i da ne rade stvari  jer “to tako treba”. Says who?  Ako bih morala da navedem ime, onda Duška Jovanić.

Da li se u Srbiji prepoznaje vrednost autorskog dizajna?

U Srbiji postoji veliki broj jako kvalitetnih autora u svim oblastima dizajna, koji bi, sigurna sam, i na svetskom tržištu mogli da pariraju ondašnjim stvaraocima. Međutim, u našoj sredini vlada jedan “nakaradni ukus masa” u kome dominira jeftino, površno, preterano… te taj izvorni, autorski momenat prepoznaje samo nekolicina. I sama pokušavam da otkrijem šta ljude sprečava da probaju nešto novo, da budu otvoreniji, da se  usude… Ali, kako bi rekao Duško Radović, neko mora prvi da počne, to jest, neko mora da da primer. Nije nikakva novina što ću reći da treba verovati u sopstvenu viziju i kreativnost, sve i da vas podržava uzak krug ljudi; to su ipak ljudi koji prepoznaju kvalitet toga što radite i dele sa vama isti senzibiltet i energiju.  Verujem da će i taj krug vremenom biti sve veći.

Kako misliš da će se domaća autorska moda razvijati u narednom periodu?

Ja se iskreno nadam da će se novi naraštaji dizajnera ugledati na Tamaru Radivojević, Danijelu Biškup, Olgu Marković… One “znaju posao” i rade jako kvalitetno u svakom smislu. Mislim da je ova faza u kojoj svaka devojka sa malo većim brojem pratilaca na instagramu poželi da bude kreator i krene da kopira Saint Laurent, ubrzo proći i da će se istaći talentovani, školovani dizajneri koji uživaju u eksperimentisanju, u kombinovanju različitih sfera umetnosti, dodatno potpomognuti dostignućima u oblasti novih tekstilnih tehnologija.

Šta jednu modnu kombinaciju čini efektnom ili kako bi se reklo – pogođenom? Koliko su aksesoari danas važan element stila? 

Moj tata je govorio da pre nego izađemo iz kuće, stanemo pred ogledalo i dobro se zagledamo, pitajući se “Da li je ovo stvarno lepo” . Mora da postoji taj samo-kritički osvrt. Od njega sam naučila da uvek treba biti opeglan, čist, ne preterivati ni u čemu, ni ubojama, ni detaljima, ni dužini suknje J. Tu smo se sukobljavali. J Meni je vizuelni momenat jako bitan, moram da budem baš zadovoljnaonim što vidim. Okolina uz smeh isprati moju konstataciju davolim da budem lepa i kad spavam. Odevanje ne sme da bude u maniru “ma nije bitno, daj šta bilo”. Ne podnosim ni zapuštenost ni opuštenost. Ne moramo da izgledamo kao iz časopisa u svakom trenutku, ali neka veza mora da postoji. Aksesoari više no išta znaju da “izvuku” situaciju. Uvek glasam za jedan, dva komada. Efektan spoj sata i kaiša recimo može da bude jako dobra kombinacija, ili atraktivne cipele i minđuše… I to mora da bude u skladu sa vašom ličnošću, da ljudi veruju da je to vaš “potpis”.  Ja lično, obožavam total black kombinacije uz dodatak jednog cocktail prstena. I to je to.

Da li je vizuelni jezik danas značajniji nego ranije? Čime se presudno rukovodiš kada sklapaš svoju odevnu kombinaciju na početku dana?   

Sigurna sam da jeste, hteli da priznamo ili ne. Ja sam vizuelni tip i to mi je mnogo bitno. Kao što sam već navela, opšte je prisutan taj jako loš ukus i ljudi se oblače povučeni masom često nesvesni da taj neki komad odeće može totalno da izvrne sliku o njima ko ličnostima i automatski vas stavljaju u određene koševe, iz kojih je teško izaći. Čini mi se da što su veće mogućnosti da se  raznovrsnije obučemo i poigramo sa modom, to mnogo više krenemo modnom stranputicom. A bar je danas lako naći inpiraciju. Kate Moss, Bianca Brandolini, Leia Sfeiz… pa one nikad ne greše. 

Ono čime se ja vodim jeste bukvalno raspoloženje i šta je ono što želim da postignem. Andy Warhol je govorio da crnom bojom želi da istakne svoj autoritet; moja crna govori  - hrabra sam, ne može mi niko ništa, držim sve pod kontrolom ili jednostavno feeling sexy (nekad znači i “Neka mi niko ne prilazi” J ). Jedna moja skorašnja modna kombinacija je imala interni naziv “Caroline de Maigret kad krene na Chanel reviju”.

Koje odevne komade smatraš besmrtnim?

Tu baš nisam inovativna. I mogla bih da prepišem sve one stavke iz knjige “Kako biti Parižanka gde god da ste” ali neka moj favorit bude bela majica kratkih rukava i crna, uzana midi haljina, dugih rukava sa rol kragnom. Ona je, recimo, moj zaštitni znak i imam ih nekoliko. Obavezno dodam neki komad nakita sa motivom zvezde. Na moju opasku da sam pola žena – pola zvezda, jedan drug je dodao “Više zvezda, nego žena”.

 

Intervju sa Nataša Milojević 

Author of text: Apelic Saska


Ostavite prvi komentar

    Komentari i odgovori

    The photos shown on this blog do not belong to the blog's author, except the ones that were personally shot.Please note that this blog is purely for entertainment purposes only. All images used on this site belong to their respective owners. The images are only used on this site for commenting purposes and I claim no ownership to them.If there is an image you do not want displayed on this site, feel free to send me an email.

    Search posts

    Popular articles

    Archives